Njujork tajms: Postojao dogovor Holbruka i Karadžića

Izvori "Njujork tajmsa" potvrđuju navode Radovana Karadžića da mu je nekadašnji izaslanik za Balkan Ričard Holbruk obećao odustajanje od krivičnog gonjenja u zamenu za njegovo povlačenje iz politike. Karadžićev advokat očekuje da uskoro budu objavljene beleške sa sastanka bivšeg predsednika RS i američkog diplomate.

Nekadašnji američki izaslanik za Balkan Ričard Holbruk obećao je bivšem predsedniku Republike Srpske Radovanu Karadžiću da neće biti krivično gonjen ukoliko se povuče sa svih političkih funkcija, piše "Njujork tajms" pozivajući se na dva neimenovana američka zvaničnika.

Bivši neimenovani zvaničnik Stejt departmenta, koji je imao pristup poverljivim izveštajima i članovima Holbrukovog tima, rekao je "Njujork tajmsu" da su mu za tu ponudu rekli ljudi koji su u to vreme bili blisku timu Holbruka.

Ovaj zvaničnik, koji je proveo skoro deceniju na Balkanu, tvrdi da su tadašnji predsednik Jugoslavije Slobodan Milošević i drugi srpski zvaničnici u noći 18. jula 1996. godine bili na telefonskoj vezi sa Karadžićem, koji je želeo pismeno uveravanje da neće biti gonjen za ratne zločine i da u suprotnom neće potpisati sporazum.

"Holbruk je rekao Srbima - "Možete mu dati moju reč da neće biti gonjen", ali je odbio da bilo šta potpiše, rekao je neimenovani zvaničnik Stejt departmenta, dodajući da je Holbruk mogao da obeća tako nešto jer je znao da američka i vojske drugih zapadnih zemalja neće hapsiti Karadžića.

"Njujork tajms" piše da se Karadžić, u kratkom saopštenju koje je na kraju potpisao, saglasio da se povuče iz svih političkih aktivnosti i da se na dokumentu nalaze potpisi Miloševića i još četiri srpska lidera koji su bili svedoci i garanti, ali da nema imena nijednog Amerikanca i da se ne pominje imunitet.

Drugi izvor "Njujork tajmsa", američki zvaničnik pri međunarodnim mirovnim snagama, tvrdi da mu je sam Holbruk u dva navrata rekao da se sporazumeo sa Karadžićem da napusti politiku podsetivši na sastanak Holbruka u Sarajevu uoči izbora u BiH u novembru 2000. godine.

"Holbruk je bio zabrinut za ishod glasanja jer je znao da Karadžić još uvek tajno vodi svoju partiju i bira kandidate, uključujući gradonačelnike i šefove policije, koji su vodili zatvorske logore i organizovali masakre. Holbruk je bio besan, počeo je da bunca", tvrdi zvaničnik.

Pomenuti izvor tvrdi da je Holbruk tada rekao da je Karadžić prekršio dogovor i da će sada biti uhvaćen.

"Imali smo dogovor da ako se povuče iz politike nećemo ga goniti. On je prekršio dogovor i sada ćemo ići da ga uhvatimo", rekao je tada Holbruk.

Najnovija studija Univerziteta Perdju u američkoj državi Indijani pod nazivom "Suočavanje sa jugoslovenskim kontroverzama - Inicijativa naučnika" poziva se na izjave tih američkih zvaničnika.

Na zahtev da prokomentariše tvrdnje ovih zvaničnika, Holbruk je "Njujork tajmsu" poslao pisano saopštenje u kome kaže da niko u američkoj vladi nikad ništa nije obećao Karadžiću, niti je sklopio neki sporazum sa njim, te da se Karadžić povukao u leto 1996. godine pod velikim pritiskom SAD.

"U susretima koji su usledili, kao privatno lice, ja sam apelovao na administracije i predsednika Bila Klintona i DŽordža Buša da uhapse Karadžića".

"Drago mi je da je konačno priveden pravdi, iako koristi javno mesto za iznošenje neistina", naveo je Holbruk u saopštenju.

U studiji Univerziteta Perdju navodi se da je Holbruk "naložio svom glavnom pomoćniku Kristoferu Hilu da napravi memorandum koji će potpisati Karadžić" u kome on pristaje da se povuče iz političkog života.

Čarls Ingrao, koautor studije, tvrdi da su mu tri zvaničnika Stejt departmenta i još nekoliko ljudi, koji su poznavali aktivnosti Holbruka, rekli da je nekadašnji američki izaslanik za Balkan uverio Karadžića u julu 1996. godine da neće biti procesuiran pred sudom u Hagu ukoliko napusti politiku.

Ingrao tvrdi da je Holbruk iskoristio Miloševića i druge zvaničnike Srbije kao posrednike da prenesu obećanja o imunitetu i da postignu sporazum sa Karadžićem.

"Sporazum je skoro pretrpeo neuspeh kada je Holbruk žestoko odbio zahtev Karadžića i apel Hila da on potpiše dokument", navodi se u studiji.

Ingrao je rekao da je studija nastala kao rezultat osam godina istraživanja istoričara, pravnika i sociologa sa svih strana konflikta i da predstavlja napor pomirenja različitih viđenja ratova koji su razbili SFRJ.

Karadžić zahteva od Haškog tribunala da bude izuzet od zakonskog gonjenja zbog sporazuma sa Holbrukom, nakon čega je sud zatražio objašnjenje od američke vlade.

Sudije Haškog tribunala u decembru su rekle da ovaj sporazum ukoliko i postoji neće imati efekta na suđenje.

Prema njihovom obrazloženju, sporazum o imunitetu ne važi pred Tribunalom u slučaju optužbi za genocid, ratne zločine i zločine protiv humanosti, a za šta se tereti Karadžić.

Piter Robinson, advokat Karadžića, rekao je da mu je obećano iz Vašingtona da će intervjuisati Filipa Goldberga, koji je bio član tima Holbruka na sastanku u Beogradu te noći kada je dogovoreno povlačenje Karadžića iz političkog života.

"Goldberg je vodio zabeleške sa tog sastanka. Američka vlada saglasila se da nađe te zabeleške i da ih da na uvid", rekao je Robinson.

Portparol Stejt departmenta rekao je da američka vlada sarađuje sa Tribunalom, ali da neće pružiti više detalja.

Ni Hil ni Goldberg nisu želeli da komentarišu za "Njujork tajms" navode studije.

 (RTS)